Selidba iz Sombora u Novi Sad
Ne tako davno, ekipa agencije NSSELIDBE uputila se iz Novog Sada u Sombor radi preseljenja jedne petočlane porodice. Bila je to mlada sveštenička porodica sa troje male dece. Glava kuće otac Miloš dobio je očekivani premeštaj iz somborske parohije u Novi Sad, gde je trebalo da nastavi službu. To je inače još jedno u nizu preseljenja svešteničkih porodica u rejonu Novog Sada.
Sastav ekipe tog dana činilo je nas pet iskusnih i spretnih momaka. Na put ka ne tako udaljenom Somboru uputili smo se jednim kombi vozilom i jednim kamionom opremljenim za selidbe, srednje veličine (24m3). U ovoj situaciji, dva pomenuta vozila pružala su mogućnost da svi članovi ekipe sede propisno u kabini kombija, odnosno kamiona, a ne u tovarnom prostoru vozila. Vožnju u tovarnom prostoru uvek izbegavamo i zbog sigurnosti ljudi i zbog samih saobraćajnih propisa. Druga, jednako važna stvar jeste to što je otac Miloš zahtevao da se neki jako lomljivi i osetljivi delovi nameštaja transportuju u kombi vozilu, koje je podobnije za to. Sve preostale krevete, ormane i drugo pokućstvo smo spakovali, zaštitili i fiksirali u kamionu. Porodica koju smo selili živela je u nekoj manjoj ulici u samom centru Sombora. Na toj lokaciji smo bez problema našli mesto, kako za kombi, tako i za kamion. Ulica je bila poprilično mirna, s malom frekvencijom saobraćaja i neizbežnim zelenilom kojim, na kraju krajeva, obiluje ceo Sombor.
Sam utovar je protekao bez poteškoća. Stvari smo iznosili iz prizemne i poprilično široke i komforne kuće. Demontirali smo kompletnu kuhinju, rastavili krevete i odvojili ormane jedan od drugoga. Jedno veliko ogledalo pravougaonog oblika i jedno nezgodno oblo ogledalo obložili smo mehurastom folijom, pa zatim ustrečovali i tako zaštićene odneli i spakovali u kombi. U kombi vozilo smo još spakovali staklenu vitrinu, razne slike, puno kutija sa staklenim elementima i drugim osetljivim stvarima. Za nepuna tri sata obavili smo kompletan utovar.
Posle nekih dva sata našli smo se u Novom Sadu. Na Podbari smo morali da se snalazimo kako bismo parkirali kamion. Ulica u kojoj je trebalo da obavimo istovara bila je poprilično uska, a i dosta prometna. Naravno, s takvim situacijama se svakodnevno srećemo i uvek nađemo neko prikladno rešenje. Želim da spomenem da sigurnosna ulazna vrata stana proizvođača “Invent trezor” nisu bila zadovoljavajuće širine. Zbog jednog većeg komada nameštaja morali smo odvrnuti i skinuti lajsnu iznad vrata, a potom i krilo sa nosećih šarki. To jedno krilo, odnosno vrata su težine oko 90 kilograma. Stan u koji smo unosili stvari nalazio se na drugom spratu, a zgrada nije posedovala lift. Uprkos tome, stvari smo istovarili za kraće vreme nego što smo ih utovarili iz prizemne kuće u Somboru.
Sklopili smo ormane i montirali bračni krevet, koji smo i demontirali na utovaru u Somboru. Okačili smo ulazna vrata stana i sve vratili u prvobitni položaj. Time je selidba zvanično bila završena. Otac Miloš nas je ponudio jednom izuzetno kvalitetnom manastirskom rakijom. Nazdravili smo za njihovo srećno useljenje i srećan nastavak njegove službe u Novom Sadu.
