Selidba firme EIPIX
Opisaću vam u najkraćim crtama selidbu koja je trajala ceo jedan vikend. Agencija NSSELIDBE je krajem jula 2016. godine preselila veliku IT firmu “Eipix”. Ova firma i gazda Mirko Topalski imali su od ranije iskustva sa agencijom NSSELIDBE. To iskustvo je svaki put bilo vrlo pozitivno, pa je gospodin Topalski s velikim poverenjem i ovoga puta prihvatio da preselimo njegovo preduzeće.
Ja, Milan Štrbac, blagovremeno sam bio pozvan na razgovor o predstojećem preseljenju. Više od mesec dana uoči tog događaja započeli smo dogovore i pripreme, kako bi selidba protekla glatko i bez iznenađenja. Vlasnik firme je od nas zahtevao pre svega da se selidba završi u ograničenom periodu. Tog vikenda smo imali na raspolaganju vezana tri dana da uradimo posao: petak, subotu i nedelju. Firma “Eipix”, kao i svaka druga, ima svoje obaveze, poslove i klijente, koje mora da ispoštuje, što bi, naravno, bilo narušeno ukoliko bi selidba trajala četiri ili više dana.
Došao je i taj dan. Ekipu agencije NSSELIDBE sačinjavao je tim koji je brojao 12 radnika, jedan kamion i dva kombi vozila. U opticaju su bile četiri lokacije u Novom Sadu, tri lokacije na kojima je firma bila raspoređena i četvrta gde se nalazilo novo sedište kompletne firme. Na nekim lokacijama su se stvari nalazile na drugom, a na nekima na trećem spratu. Moram da istaknem da su šef Vladimir i izabrano osoblje firme “Eipix” bili na visini zadatka. Odradili su gomilu propratnog posla u vezi sa logistikom i pripremama za samu selidbu. Takođe, sve vreme selidbe bili su prisutni i sarađivali su s nama. Imali su i nacrt novog prostora s tačnim spiskom svakog numerisanog stola, stolice ili računara. Prilikom istovara stvari u zgradu na novoj lokaciji čitali su sa spiska oznake i upućivali radnike gde koji elemenat treba da odnesu. Sam prostor u koji se “Eipix” doseljavao bio je kompletno renoviran. Ta njihova zgradica bila je maksimalno sređena, savremena i s ukusom opremljena.
Posao smo završili za nepuna tri dana. Dva cela dana radili smo ujutro od osam pa sve do 20 časova. Treći dan smo posao završili do podneva. Za to vreme prevezli smo devet kamionskih i 20 kombi tura. Na obimnijim selidbama, gde učestvuje mnogo radnika, dobra organizacija je pola posla. Najveći deo inventara koji smo selili činilo je preko 300 pisaćih stolova, više od 300 računarskih stolica, isto toliko računara i duplo više monitora. Naravno, bila je tu i kompletna kuhinja, još par velikih frižidera, veliki konferencijski sto, studio za snimanje video-materijala, kompletna soba za razonodu gde se nalazio stoni fudbal, sto za stoni tenis i još neki aparati za razonodu. Utovarili smo i neku veliku kapiju iz dvorišta. Sve što sam nabrojao zahtevalo je veliki trud, ali pakovanje i zaštita računara, računarske opreme i monitora takođe je bilo ozbiljan zadatak. Doneli smo naše kutije, streč foliju, mehurastu foliju i da ne zaboravim najbitnije, poprilično veliku količinu sunđera. Ti sunđeri različitih boja, dimenzija i oblika bili su od velike pomoći, jer su značajno ubrzavali i olakšavali pakovanje monitora u kutije, pružajući dodatnu amortizaciju i sigurnost.
Želim reći samo da se nakon prvog odrađenog dana selidbe naziralo da imamo posao u šaci. Po količini stvari preseljenih prvoga dana, u poređenju s količinom koja je preostala, videlo se da ćemo ispoštovati postavljeni rok za preseljenje. Krajem trećeg radnog dana, kada smo iz kamiona uzimali poslednje komade nameštaja u ruke i kada se posao primicao kraju, pojavili su se osmesi na licima, kako u našem, tako i u njihovom taboru. Osmesi i zadovoljstvo pre svega time što je kompletna selidba prošla bez ijedne ogrebotine na inventaru, a rok za preseljenje je još jednom ispoštovan.
